Црвени крст Новог Сада у периоду од 1. до 8. јула 2023. године, учествовао је у организацији и реализацији двадесетог, јубиларног кампа подмлатка „Мала срећна колонија” на Петроварадинској ади.
Камп је организован за 28 ученика новосадских основних школа.
У четвртак, 6. јула учеснике кампа посетио је Никола Крстић, в.д. начелника Градске управе за дечију и социјалну заштиту.
Током трајања кампа, едуковани волонтери Црвеног крста Новог Сада реализовали су радионице из програма Промоција хуманих вредности, Борба против трговине људима, Прве помоћи и релистичког приказа повреда, стања и обољења и ширења знања о Црвеном крсту. На радионицама је учествовало 28 деце, основношколског узраста. Радионице су организоване истовремено на 4 пункта, а деца се анимирана по принципу ротације.
Едуковани волонтери Црвеног крста Новог Сада из програма Промоција хуманих вредности реализовали су радионице „Пронађи где припадаш” и „Није лако бити различит” из модула Дискриминација и стигматизација.
Програм борбе против трговине људима учесницима је приказан кроз едукативни садржај „Миша и Маша“ и игролику активност „Широм отворених очију“.
На пункту Прве помоћи волонтери су демонстрирали поступак кардиопулмоналне реанимације и заустављања крварења, а на пункту Реалистичког приказа повреда, стања и обољења, полазници кампа су методом шминкања реализовали имитације отворених и затворених повреда.
Сви учесници кампа су упознати са историјом и основним принципима Црвеног крста. Захваљујемо се сараднику Маријани Стевановић на посвећености и несебичном ангажовању у реализацији ове хуманитарно-едукативне активности.
КАМП „МАЛА СРЕЋНА КОЛОНИЈА“ ОВЕ ГОДИНЕ ПРОСЛАВИО ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСТОЈАЊА
Неговање заједништва и важних животних вештина
10.07.2023.
Извор: Дневник
Камп „Мала срећна колонија“ реализује се традиционално другу деценију заредом при обали Дунавца Петроварадинске Аде и ове године, од 1. јула, у природним условима боравило је око 30 деце, како штићеника Центра за социјални рад Града Новог Сада, тако и основаца са територије нашег града. Клинци су, пуни утисака, након осам дана, колико је камп трајао, напустили своје привремено пребивалиште, са жељом да се догодине поново врате природи.
– Деца имају радне активности, учествују у кувању, спремању, одржавању хигијене кампа, али и санитарног чвора, спремају своје шаторе, али и припремају дрва за логорску ватру, док сви заједно водимо рачуна о безбедности напег кампа- прича за „Дневник“ Законски заступник „Мале срећне колоније“ и вођа програма кампа за децу и омладину Маријана Стевановић. – Циљ кампа је развој духовности, неговање заједништва и подстицање важних животних вештина, што се постиже управо радом у кампу. Учимо их и одговорности, да науче да брину о себи, али и о другима, да знају да је појединац ослоњен на групу, а група пак на појединца, да развијају и међугенерацијске односе, осећај толеранције и разумевања. С друге стране, учимо их да спознају какав треба да буде однос према природи, биљкама и животињама, једноставно настојимо да негујемо доброту и лепоту, што је данас јако ретко. Највише ме радује то што и од родитеља добијам позитивне информације да деца и код куће настављају са стеченим навикама на терену.
Како каже за све ове године уочила је да је деци јако важан заједнички успех, колики год он био. Нису сва деца иста, нити имају једнаке способности, зато им је та веза толико и битна. Они се међусобно настављају дружити, што је додатни бенефит.
– Кроз васпитно-образовни програм трудимо се да им усадимо праве вредности, у чему нам помажу волонтери и сарадници из Црвеног крста Новог Сада и припадници Војске Србије-истиче наша саговорница.
– Они су одушевљени тим посетама и одлично реагују на праксу коју имају, јер у природи могу да науче ствари које су им од животне важности, а које у школи науче у теорији. Тако су на радионицама Црвеног крста слушали о толеранцији, пружању прве помоћи и збрињавању рањеника, док су припадници Војске учили мале природњаке о преживљавању и оријентацији у природи. Имамо и спортске и слободне активности у кампу, али организовали смо и посете Галерији Матице српске и Музеју Војводине, како би се упознали са нашом културном баштином. Све то утиче на комплетан развој дечије личности.
По њеном мишљењу, оптимално би било да камп траје пуних десет дана, јер је и деци неопходан период привикавања од пет дана. У почетку су кампови иначе и трајали по месец дана и тада је у природи боравило преко 70 деце, али последњих година нема довољно финансијске подршке за такав подухват.
– После пар дана приметимо промену енергије, па се самим тим и мења атмосфера унутар кампа, толико им је потребно да почу да усвајају границе које су им постављење ради њихове безбедности – објаснила је Маријана. – Деца овде имају своја права, али се и те како инсистира и на њиховим обавезама. Тек петог дана би успоставили тај баланс, када се предају зову „дивљине“. Зато би било идеално да камп траје још који дан дуже.
Простор није увек изгледао као данас, а по Маријаниним речима, када су први пут дошли на тло, затекли су џунглу. Тако су са првим екипама полако почели са насипањем терена, нивелисањем, монтирањем, да би полако камп добијао обрисе данашњег изгледа, са кухињицом за припремање оброка, наткривеним просторијицама за одмор и уживање, али и одржавање радионица. Природни амбијент кампа ограничен је путем којим се до њега стиже преко мостића, шумицом и обалом коју радо сви користе за летње освежење.
Петра Тодоровић, завршила је четврти разред у ОШ „Доситеј Обрадовић“, а први пут је у кампу и каже да се ниједног момента није покајала што се пријавила.
– Свашта смо нешто проживели и научили за све ово време – радосно ће Петра. – Скупљали смо шкољке за уметничку радионицу, а научила сам и три нове технике из ликовног, колаж, који је иначе најлакши, затим декупаж, а мени се највише свиђа асамблаж. Добијали смо сваки дан задужења, али није ми било ништа тешко. Стекла сам много другара, а највише волим кад идемо на плажу и кад имам посла у кухињи. Желела бих да дођем и следеће године.
Дејан Николић завршио је шести разред у ОШ „Јован Поповић“ и такође је први пут дошао. У школи је чуо за камп и одлучио да се пријави.
– Имали смо ликовну, литерарну и драмску радионицу, а ја сам се одлучио за глуму – каже Николић. – Вежбали смо за представу „Смрт мајке Југовића“, а ја сам глумио Југа Богдана и то нам је завршна приредба. Сваки дан смо бирали редуше и вреднице пре гимнастике и онда смо сви учествовали у спремању, прали смо тоалете и одржавали хигијену у кампу, а научио сам и како се прави логорска ватра, али и како да се више бринем о себи.
(Ивана Бакмаз-текст; Слободан Шушњевић-фотографија, 10. јул 2023. године, Дневник)
